Samo nekoliko dana od pete godišnjice invazije Iraka, 4 američka vojnika nisu znali kakvo mesto će njihova patrola krzo Bagdad dobiti u istoriji ovog rata. Eksplozivna naprava raznela je vojni džip i ubila ih u istom trenutku. Njihova zajednička smrt pregurala je broj poginulih vojnika Sjedinjenih Država na 4000.




Iste nedelje, najmanje 100 iračkih građana takođe je ubijeno u raznim napadima; neki su bili vojnici, drugi sunitski gradski stražari, a većina civili koji su se našli na pogrešnom mestu.
Ovom broju će se bez sumlje pridružiti i članovi Mahdi Armije, budući da je 25. marta iračka Vlada pokrenula ofanzivu u Basri, usmerenu, iako ne eksplicitno, protiv te šijitske frakcije.
Sveobuhvatno, situacija u zemlji počinje ponovo da liči na onu 9 meseci ranije, pre nego što je povećanje američkog vojnog prisustva i kompleksna strategija pesnika/ratnika Generala Dejvida Petreusa počela da daje neočekivano dobre rezultate.
Ipak, porast napada dovodi sve u pitanje, a nameće novo: da li su se razne oružane frakcije samo primirile, spremne da čekaju trenutak kada će dodatne američke borbene jedinice napustiti njihovo plemensko-religiozno bojno polje?

Prema starim medijskim izveštajima, Suniti u centralnom Iraku uspeli su tokom leta da naprave dogovor sa Amerikancima i suprotstave se Al Kaidi.
Njihovi ljudi formirali su odrede takozvenih CLC-a (Concerned Local Citisens, zabrinutih lokalnih građana), plemenskih boraca koji dobijaju plate i oružije od SAD, pod uslovom da obezbeđuju svoje delove grada i konfrontiraju Al Kaidu.
Vlada Iraka se ne spominje u ovom dogovoru. Ukoliko bi Suniti želeli da se ponovo usprotive Šijitima, sada bi bili brojniji i naoružaniji.

Jug zemlje je nestabilan kao i oduvek; Moktada Al Sadr, vođa Mahdi Armije, obustavio je svoje 6 meseci staro primirje. U tom periodu nije najjasnije šta se događalo sa najvećom paravojnom organizacijom u zemlji: postoje nagoveštaji da su se neke frakcije odvojile, a da je ostatak u sukobu sa drugim velikim Šijitskim militantnim pokretima. Od kako su je Britanci napustili prošlog decembra, Basra je postala veoma primamljiv plen. Kontrola drugog najvećeg grada u zemlji značila bi prevaga za šijitskog vođu koji može da je obezbedi.
Novi ulazak vojske neće proći jednostavno, a posledice mogu biti još gore.
Na severu, Turska vojska i kurdski PKK gerilci ratuju otvoreno; turska invazija koja je 2003. bila nezamisliva odigrala se pre nekoliko nedelja. Kurdistan je ušao u svoj najkritičniji period od početak rata.

Istovremeno, 20 000 američkih vojnika trebalo bi da započne povlačenje. Sa obzirom na sve što se dogodilo u poslednjih 10 dana, očigledno je da većina grupa želi baš to.
Izgleda da irački građanski rat nije zaustavljen povećanjem američkog vojnog prisustvav, već samo pauziran.