Dok redovi tihi budističkih monaha prolaze kroz velike gradove Burme oči sveta usmerene su na vojni vrh koji već decenijama upravlja zemljom. Međunarodna zajednica je zabrinuta, ali svetske medijske kuće postavljaju očigledno pitane: da li će hiljade bosih stopala ucrtati put kojim će narod Burme krenuti ka slobodi?

U nedelju, 23. septembra 20 000 je ljudi izašlo je na protestne šetnje.
Kada su počeli 6 dana ranije, organizacija ''Savez monaha Burme'' objavila je da će njeni članovi protestvovati zbog iznenadnog povećanja cene goriva.
Savez je naglasio da im se niko ne pridružuje - očekivao se nasilan odgovor vojne uprave.

I protesti su počeli. Bez parola, bez skandiranja. Samo nemi budistički monasi, obrijanih glava i u svojim tradicionalnim crvenim togama prošli su prvi dan kroz sve veće gradove. Niko ih nije sprečio. Isto se dogodilo i sledećeg dana, kao i dana posle tog. Broj monaha je počeo da raste. Četvrtog dana su posetili dom Aung San Su Ki, poslednjeg demokratski izabranog predsednika zemlje koji vojna uprava drži u kućnom zatvoru. Monasi su se molili sa njom.

Šestog dana promenjen je razlog protesta - ''Savez monaha Burme'' proglasio je da je vojna upava zla i da mora da ode. Važnije, pozvali su sve građane da im se pridruže. Neki su odgovorili na poziv, što se vidi u mutnim video snimcima sa mobilnih telefona. budući da stranih novinara nema u zemlji. Šetnje su postale bučne i brojnije.

Međunarodna zajednica napokon se oglasila. Okolne zemlje apelovale su na pronalaženje mirno rešenje, što u prevodu znači da su zatražili od vojske da ne napravi masakr. Poslednje velike demonstracije organizovane su pre 20 godina i vojna uprava ih je završila ubistvom 1000 ljudi. Američki Državni Sekretar Kondoliza Rajs, okarakterisala je vojnu upravu kao ''brutalan režim''.

Sada svi, najviše sami građani Burme, čekaju sedmi dan.