05 Avgust, 2007 16:39
Teška sreća misija za Mars
Posted by danasnaplaneti under [ Komentari ][ (0) Dodaj komentar ] | [ (0) Trekbekovi ]
Feniks, mitološka ptica koja se izdiže iz sopstvenog pepela, ime je nove NASA sonde konstruisane za istraživanje Marsa. Ime nije slučajnost, jer ovu sondu, kao i njene predhodnike, najveće iskušenje očekuje u vatrama atmosferskog spuštanja.
Samo 6 sati nakon poletanja sa Kejp Kanavrela, raketa koja nosi Feniks bila je na pola puta do Meseca. Očekuje ju još 10 meseci putovanja kroz ozračena kosmička bespuća pre nego što uđe u gravitacioni bunar Crvene planete. U tom trenutku, sonda ima jednake šanse: 50% da će se sigurno prizemljiti i započeti posao za koji je konstruisana; 50% da će se raspasti pri ulasku i/ili zabiti brzinom od više stotina kilometara na čas u kamenu pustinju.
Rezultati misija za Mars su veoma neobični - može se reći da su uvek spektakularni, bilo da su uspesi ili neuspesi. Sa jedne strane, oko polovina poslanih sondi nikada nije završila na Marsu, bar ne u jednom komadu. One koje se sigurno spuste, međutim, redovno nadžive predviđen radni vek za više godina; mnoge su uspele da ga dupliraju.
Zato će Feniks koristiti nekoliko tehnika tokom sletanja: toplotni štit, padobran, i raketne potisnike. Nada se da će zajedno uspeti da ju bezbedno prizemlje.
Bezpilotne misije za najbližu planetu pokazuju koliko je svemirski program, iako potiče iz najuticajnije države na planeti, stagnirao od kraja hladnog rata i nezdravo/zdrave kompeticije SSSR vs SAD.
Same sonde kao nezavisni istraživački uređaji značajno su unapređeni, ali to je rezultat kvantnog skoka u razvoju modernog društva, pre svega robotike i veštačke inteligencije, koje nisu isključivo svemirske tehnologije. Sistem donošenja tih sondi na druga nebeska tela jeste isključivo svemirska tehnologija pod državnim razvojem, i on očigledno predstavlja slabu kariku. Možda je vreme da i u to polje uđu privatne korporacije; trenutna tehnologija je nasleđena iz ranih 80tih.
Pod utiskom rezultata bespilotnih poduhvata, teško je ne biti skeptičan o najavama da će prva Mars misija sa ljudskom posadom biti realizovana do 2030 godine. Ako je već bude, trenutno logičnije zvuči da se umesto jednog broda sa 4 člana, istovremeno pošalju dva broda sa 2 člana. Jedan će se raspasti pri ulasku, ali će zato preživela 2 člana drugog sleteti bezbedno i odraditi mnogo bolji posao od onog koji se od njih očekuje.
Samo 6 sati nakon poletanja sa Kejp Kanavrela, raketa koja nosi Feniks bila je na pola puta do Meseca. Očekuje ju još 10 meseci putovanja kroz ozračena kosmička bespuća pre nego što uđe u gravitacioni bunar Crvene planete. U tom trenutku, sonda ima jednake šanse: 50% da će se sigurno prizemljiti i započeti posao za koji je konstruisana; 50% da će se raspasti pri ulasku i/ili zabiti brzinom od više stotina kilometara na čas u kamenu pustinju.
Rezultati misija za Mars su veoma neobični - može se reći da su uvek spektakularni, bilo da su uspesi ili neuspesi. Sa jedne strane, oko polovina poslanih sondi nikada nije završila na Marsu, bar ne u jednom komadu. One koje se sigurno spuste, međutim, redovno nadžive predviđen radni vek za više godina; mnoge su uspele da ga dupliraju.
Zato će Feniks koristiti nekoliko tehnika tokom sletanja: toplotni štit, padobran, i raketne potisnike. Nada se da će zajedno uspeti da ju bezbedno prizemlje.
Bezpilotne misije za najbližu planetu pokazuju koliko je svemirski program, iako potiče iz najuticajnije države na planeti, stagnirao od kraja hladnog rata i nezdravo/zdrave kompeticije SSSR vs SAD.
Same sonde kao nezavisni istraživački uređaji značajno su unapređeni, ali to je rezultat kvantnog skoka u razvoju modernog društva, pre svega robotike i veštačke inteligencije, koje nisu isključivo svemirske tehnologije. Sistem donošenja tih sondi na druga nebeska tela jeste isključivo svemirska tehnologija pod državnim razvojem, i on očigledno predstavlja slabu kariku. Možda je vreme da i u to polje uđu privatne korporacije; trenutna tehnologija je nasleđena iz ranih 80tih.
Pod utiskom rezultata bespilotnih poduhvata, teško je ne biti skeptičan o najavama da će prva Mars misija sa ljudskom posadom biti realizovana do 2030 godine. Ako je već bude, trenutno logičnije zvuči da se umesto jednog broda sa 4 člana, istovremeno pošalju dva broda sa 2 člana. Jedan će se raspasti pri ulasku, ali će zato preživela 2 člana drugog sleteti bezbedno i odraditi mnogo bolji posao od onog koji se od njih očekuje.
