U 8 godina i 2 predsednička mandata bivšeg KGB oficira najveća zemlja sveta izvađena je iz perioda nestabilnosti i konstantnih kriza 90tih, i vraćena u položaj uticaja. Kako su se Rusija i njena uloga u svetu promenile, saznajte u 3 dela članka ''Iz Putinove Rusije sa ljubavlju''.Crna moć

Rat protiv terora zvanično je počeo sa vazdušnim napadima na režim Talibana u Afganistanu, ali je invazija Iraka bila ta koja je započela 21 vek, i označila početak novog raspoređivanja moći i uticaja na planeti. Do tada čelični savez SAD/Evropa došao je pod najveći pritisak od kraja Drugog Svetskog rata zbog invazije 2003. Unutar EU, Francuska i Nemačka odlučuju da ne podrže Predsednika Buša, dok Britanija ostaje uz starog saveznika. Posle 2004, svima postaje jasno da stvari u Iraku neći ići po planu, a okolne zemlje, pre svega Iran, vide priliku da se uključe u proksi-rat pritiv zemlje koju nazivaju Veliki Satana, dok SAD uzvraća povećanjem međunarodnog pritiska na iranski nuklearni program. Dalje na zapadu, južni Liban jeste Hezbolah koji priprema i izvodi napad na Izrael, ili Malog Satanu. Novo zlatno doba fundamentalnog Islama rađa se ne u brdima Afganistana, već u razrušenoj zemlji Sadama Huseina, a džihadisti počinju da se infiltriraju u okolne zemlje. Bliski Istok, najveći svetski proizvođač nafte nije se našao u tako nestabilnom periodu od 1967 i Šestodnevnog rata.
U Južnoj Americi, Venecuela nacionalizuje naftna polja i politički diktira izvovne cene i kvote, dok okolne zemlje biraju levičare za Predsednike. Cena nafte, uzrujana ružnim snovima o brojnim mogućim pustinjskim ratovima i komunističkim diktatorima koji odbijaju da prodaju svakom, čini jedino što može. Raste.
A pod dejstvom masovnog efekta poređenja, u društvu Crvene Venecuele, Zelenog Irana, i Ugljenisanog Iraka, Putinova Rusija je najbolji đak u razredu. Rusija, naravno, prihvata sliku stabilnog partnera, a mladi Kralj uviđa svoj novi, osnaženi položaj moći. Moć koja, naravno, ne znači ništa ako se ne koristi.
Nju će prvi osetiti oni najbliži Rusiji geografski, a do nedavno i državno.
Ukrajina, ili bar njeni zapadni, pro-evropski deo, osnažen Narandžastom revolucijom, pokušava da se približi EU. Za uzvrat, Rusija podiže cene gasa. Ukrajina najavljuje zatvaranje naftovoda prema istočnoj Evropi. Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i Nemačka na kratko ostaju bez snabdevanja. Nastupa nesigurni period, gde obe zemlje suptilno prete jedna drugoj, igrajući staru ko-prvi-poputi-gubi igru. Identičan scenario se ponavlja sa Belorusijom. Posle nekoliko meseci, rešenja kriza su se nekako našla.
Iako izgleda da su ova pitanja čisto lokalne prirode, izrođena iz prošlosti i komplikovanih odnosa ljubavi i mržnje, predstava sa otvorenim/zatvorenim naftovodima i gasovodima prvenstveno je predviđena za zapadnoevropsku pubiliku u Briselu.
Ona nosi prostu poruku Kralja.
Mi to imamo; vama to treba.
Kao svaki dobri monarh, Kralj zna da se suverenost ne dobija zauvek već mora konstantno da se održava i podgreva. Rat protiv Terora osigurao je Rusiju od prevelikog uplitanja SAD; odlučna ruka na ventilu naftovoda osigurala ju je od bliže, metodičnije i istrajnije, a samim tim potencijalno opasnije EU.
A Putinov najbrilijatniji potez jeste činjenica da ta odlučna ruka ne podnosi ni njega ni Rusiju.


Gde smo bili i gde idemo?

Nakon svih epskih izazova, vladavina mladog Kralja je na samom kraju.
Dok sedi duboko zamišljen na stabilnijem tronu od onog koji je nasledio, kakve vizije budućnosti Rusije umišlja umorni vladar, i koja osoba će biti vredna privilegije i odgovornost njihovog sprovođenja?


To, i još više, uskoro u ''Iz Putinove Rusije sa ljubavlju, Deo Treći", samo na blogu danasnaplaneti.blog.rs.