U 8 godina i 2 predsednička mandata bivšeg KGB oficira najveća zemlja sveta izvađena je iz perioda nestabilnosti i konstantnih kriza 90tih, i vraćena u položaj uticaja. Kako su se Rusija i njena uloga u svetu promenile, saznajte u 3 dela članka ''Iz Putinove Rusije sa ljubavlju''.

Za braću novog Sultana - svileni konac... 

Vladimir Putin nije nasledio kuću u dobrom stanju. Njegov predhodnik, hodajuće oličenje stereotipa ruskog čoveka, sa tradicionalnim porokom votke, i manje tradicionalnim medikamentima, nije uspeo da zaveže razbacane niti moći nove Rusije. U stvari, divlja privatizacija gigantskih industrija bazičnih sirovina u prvoj polovini 90tih stvorila je veliki broj moćnika za veoma kratko vreme. Istovremeno, ostatak populacije životario je na ivici siromaštva.Novoizabrani Predsednik Putin, u maniru svakog dobrog monarha, uvideo je neophodnost  obračuna sa sopstvenim dvorom, i svim potencijalnim pretendentima.Nekoliko godina kasnije, ruski tajkuni su se mogli podeliti u tri grupe: osuđeni, izbegli i lojalni.
Tron je bio siguran, a mladi kralja slobodan da se pozabavi drugim poduhvatima.  


Čečenija 

Teroristički napadi na Nju Jork i Vašington 2001 bili su povoljni za čečensku krizu, budući da je svet, vođen tramumatizovanim Sjedinjenim Državama, našao zamenu za mesto nestale ''crvene pretnje'' u kolektivnoj paranoji. Slike nuklearnih bojevih glava koje padaju na gradove Zapada nošene balističkim raketama Crvene armije zamenjene su nedefinisanim blisko-istočnim fundamentalistima koji iste bojeve glave detoniraju u samoubilačkim napadima. Čečenski borci mogli su da budu ubačeni u isti koš sa Al Kaidom, i Rusija se nije plašila da napravi to poređenje, bez obzira što pitanje te pokrajine pulsira najmanje 50 godina. Plasirajući krizu u regionu kao još jedan od mnogih frontova novog Rata protiv terora, Predsednik je uspeo da zacementira problem kao unutrašnji, i preseče u korenu svako moguće spoljno uplitanje. Ali, za razliku od Staljina 50tih i Jelcina 90tih, Putin nije poslao ruske tenkove u problematični region.
Umesto toga, on je potražio druge Čečene, i obećao im ništa manje od same Čečenije. Za uzvrat, trebali su samo da budu lojalni Moskvi, koja im se neće mešati u poslove, dogod oni ostanu u starim granicama. Porodica Kadirov je prihvatila ove uslove. Od tada, palog oca je zamenio sin, međunarodne organizacije su ukazivale na brojna kršenja ljudskih prava, čečeniski pobunjenici su pokušali da prošire sukob, ali je, uprkos svemu, region ostao u Rusiji. I kao što je obećano, Predsednik se nije mešao u poslove mladog Kadirova, jer zna, kao svaki razumni monarh, da je postonjanje vazala neophodno. A god se vazal klanja Sultanu, koga briga ako nekoliko stotina muškaraca nestane pod sumljom da su islamisti.

 

Plodovi zemlje  

Zaleđene pustoši Sibira krvare naftu i gas za Rusiju decenijama. U svetu 21 veka, kada većina od 6 milijardi ljudi ne gladuje za hranom koliko za dragocenom energijom, naftna polja su resurs čija vrednost premašuje sve ostale. Predsednik, kao i ostatak Rusije, može da zahvali starim Carevima, i njihovoj opsednutošću teritorijalnim proširenjem. Oni su bili ti koji su podizale ruske stegove sve dalje i dalje na istok, iako je sever Azije tada imao da ponudi gotovo ništa. Iako je danas vrednost nafte više nego jasna, sibirske tundre su za Predsednika Putina ispod svoje zaleđene kore krile mnogo više od prostog fosilnog gorivo.
 

U sledećem nastavku, saznajte zašto je nafta vrednija pod zemljom nego iznad nje, i zašto su prazni naftovodi opasniji nego puni.  

 

To, i još više, uskoro u  ''Iz Putinove Rusije sa ljubavlju, Deo Drugi'', samo na blogu danasnaplaneti.blog.rs.