Danas na planeti Zemlji

Prema procenama SAD, pretnje po stabilnost Iraka su se menjale od početka invazije 2003. Prvo, to su bili ostatci režima Sadama Huseina i njegove Republikanske Garde. Zatim, to je bila al Kaida, koja je brzo pravila novi dom u zemlji. Danas zvaničnici američke administracije smatraju Moktadu al Sadra i njegovu Mehdi Armiju kao najveću prepreku trajnoj bezbednosti u Iraku.

Ali, ko u stvari čini Armiju, i da li je ona stvarno al Sadrova?

Šijiti čine većinu populacije u Iraku, ali još od vremena britanske kolonijalne uprave, Suniti su bili prvi izbor za visoka administrativna mesta. Isto je bilo i posle sticanja nezavisnosti početkom 20 veka; isto je bilo i pod Sadamom Huseinom, Sunitom iz okoline Tikrita.

Američka invazija je to promenila.

Moktada al Sadr je šijitski Imam koji dolazi iz poznate svešteničke porodice. Njegov otac je bio Ajatola, ubijen 1999 najverovatnije po naređenju Sadama Huseina. Al Sadr je, iz relativne anonimnosti, počeo svoj vrtoglav rast u hirearhiji moći oslobođenog Iraka.

Al Sadr je mlad, u svojim kasnim 20tim ili ranim 30tim, odlučan i harizmatičan. On je radikalni Šijit, sa jakim vezama unutar Irana, i vidi budućnost Iraka kao Islamsku Republiku. Njegove vatrene propovedi su privukle veliki broj vernika. A njegova prva meta su američke trupe, koji prestaju da budu ''oslobodioci'', ako su to zaista i bili u očima Al Sadra, i postaju ''okupatori''.

500 studenata koji su se prvobitno okupili oko njega dobijaju nove pratioce, i u junu 2003, novoformirana Mahdi Armija broji 10 000.

Prvi otvoreni sukobi sa američkim trupama izbijaju 2004, a razlog je gašenje Al Sadrovih novina, kao i hapšenje jednog od njegovih bliskih saradnika.

Borbe se vode u velikim gradovima dok amerikanci bezuspešno pokušavaju da ga uhapse. Iste godine dolazi do primirja, izbijanja novog ustanka, i sklapanja novog primirja.

U narednom periodu, Mahdi Armija je optuživana za brojna kidnapovanja, pogubljenja i proterivanja. U mnogim krajevima Bagdada i drugim gradovima sa mešovitom populacijom, Armija je za Šijite jedina stvarna administracija, i ona pruža bezbednost, komunalne usluge i ekonomsku pomoć. Strahuje se da su se njeni pripadnici ubacili u regularne policiske i vojne jedinice. Al Sadr održava dobre veze sa Premijerom Nouri Al Malikijem, i čini se da može da učini šta god poželi.

Ali, sredinom 2006, situacija u zemlji postaje neodrživa. U prestonici, više desetina tela se pronalazi posle svake večeri. Premijer dolazi pod pritisak SAD, i mora da izabere između Mahdi Armije i Vašingtona.

Izabrao je drugu opciju. Krajem godine, više stotina članova Armije je uhapšeno, a Al Sadr prestaje da se pojavljuje u javnosti. Niko sa sigurnošću ne zna da li je u zemlji ili je prebegao u Iran. Američki Predsednik donosi odluku o slanju 21 000 dodatnih trupa u Irak, a većina će biti raspoređena u Bagdad. Odluka se sprovodi krajem februara 2007, a Mahdi Armija nestaje sa ulica glavnog grada.

Da li je to njen kraj?

Malo verovatno. Iako se Al Sadr nije pojavio mesecima u javnosti, njegovi prestavnici prenose poruke u kojima traži od iračana da se ne bore međusobno, i zahteva da strane trupe napuste zemlju. Ali, oni više nemaju oštrinu iz predhodnih godina. Iz američkih obaveštajni krugovi stižu naznake da se 6 uticajnih komandanta Armije odvojilo i funkcioniše nezavisno, kao i da Al Sadr više nema direktnu kontrolu nad trećinom njenih snaga. Istovremeno, u drugim gradovima, Armija napada američke i iračke regularne snage. Najžešće borbe se vode u gradu Divanija i traju danima, a hiljade civili protestvuju na ulicama i podržavaju Al Sadra.