Naoružani članovi palestinskih pokreta Fatah i Hamas transformisali su palestinske teritorije, pojas Gaze pre svega, iz lošeg stanja u još gore. Od kako je Hamas prošle godine pobedio na izborima, i tako preuze gotovo sve poluge moći od partije preminulog Jasera Arafata, tenzije nisu prestale da rastu. Početkom godine su eksplodirale u nasilje, a ulice jednog od najgušće naseljenih delova sveta postale ogromno, konfuzno bojno polje. I kada su definicije poput ''početci građanskog rata'' postajale stvarnost, sukobljene strane su prihvatile da razgovaraju. Kada je Hamas pobedio na izborima, EU i SAD su prekinule vitalnu ekonomsku pomoć novoj palestinskoj vladi, budući da se taj pokret već godinama nalazi na listi terorističkih organizacija. Budući da su palestinske teritorije potpuno zatvorene od strane izraelske vojske i bez sopstvenih izvora novca, palestinski javni službenici, poput lekara i električara, nisu mogli da primaju platu. Otvoreno nasilje među pokretima samo je dodatno pogoršalo već užasne uslove života u teritorijama. Prekidi vatre su se nizali jedan za drugim, sve dok nije ubijeno preko 90 osoba. Napokon, Fatah i Hamas su pristali da razgovaraju.

Pregovori između pokreta su bili dugi i sve osim jednostavni. Oba pokreta su razumela da moraju da pronađu način zajedničkog funcionisanja, ali proces formiranje vlade nacionalnog jedinstva i podela ministarskih mesta bio je očekivano težak. Pregovori su se vodili u Meki, a jordanski kralj Abdula je bio posrednik.15 marta su postigli dogovor. Izrael je prvi dao zvaničnu reakciju isti dan: neće sarađivati sa novom vladom, budući da Hamas zvanično nije objavio da prihvata pravo Izraela na postojanje. SAD i EU su bili tihi.Norveška je prva objavila da će sarađivati sa vladom, i ponovo uspostaviti ekonomsku pomoć. Uskoro, sličan stav su ponovile i druge zemlje, a SAD se ogradio na uspostavljanje kontakta sa palestinskim ministrima koji nisu članovi Hamasa i koji priznaju Izrael. Posle toga, izraelski premijer Ehud Olmert je ponovo zatražio od međunarodne zajednice da ne sarađuje sa novom vladom. Postoji nekoliko činjenice oko Hamasa. Da, Hamas je militantna organizacija koja je vršila terorističke napade u kojima su ubijeni civili. Da, Hamas zvanično ne priznaje Izrael. Ali, Hamas je takođe politička organizacija koje je odnela većinu glasova na slobodnim demokratskim izborima, a demokratija je reč koja zapadne zemlje izuzetno cene, pogotovu ako je u vezi sa Bliskim Istokom. Takođe, jedan od glavnih vođa Hamasa u egzilu pre nekoliko meseci izajvio je da je postojanje Izraela ''realnost''. Hamas menja svoje stavove. Možda je došlo vreme da Izrael i Zapad učine isto.