Danas na planeti Zemlji

Ministar Informisanja Šikhaniso Ndlovu(Sikhanyiso Ndlovu) zatražio je pomoć afričkih zemalja u borbi Zimbabvea protiv ''zapadnjačkog imperijalizma''. U govoru pred višim oficirima vojne škole, Ndolvu je dodao kako zapadni mediji daju jednostranu sliku stanja u zemlji, komentar koji se odnosi na krizu izazvanu nedavnim brutalnim tretmanom privedenih opozicionih vođa. Istovremeno, čini se da se javlja razdor unutar trenutne vlade Roberta Mugabea, pošto je Predsednik Levi Mvanavasa(Levy Mwanawasa) uporedio Zimbabve sa ''tonućim Titanikom čiji putnici iskaču''(izvor: REUTERS).

8 osoba je poginulo kada je konvoj Tranzicione vlade i etiopske vojske ušao u Širkole(Shirkole), deo prestonice Somalije pod kontrolom pobunjenika. Među poginuli se nalaze civili, kao i najmanje dva etiopska vojnika. Do sukoba je došlo nakon što je nekoliko granata pogodilo etiopske tenkove, koji su odmah uzvratili vatru. Još uvek nije jasno ko je odgovoran za napad, ali je verovatno da su borci Unije Islamski Sudova bili uključeni.

Zvaničnici vlade Roberta Mugabea upozorili su zapadne diplomate da će biti izbačeni ukoliko njihova podrška opoziciji pređe ''iz reči u dela''. Većina evropski zemalja, zajedno sa SAD i Južnoafričkom Republikom kritikovali su represiju policije nad liderima i članovima opozicije u Zimbabveu. Istovremeno, ministar poljoprivrede izjavio je da će žetva u zemlji biti duplo manja od minimalne količine neophodne za podmirenje lokalnih potreba.

Uprkos sankcijama koje iranskim zvaničnicima otežavaju dobijanje viza, predsedniku Mahmudu Ahamadinidžadu biće odobren ulaz u Sjedinjene države. Iranski predsednik je zatražio da se obrati Savetu Bezbednosti UN povodom nuklearnog programa njegove zemlje. Budući da Iran nije obustavio obogaćivanje uranijuma u roku koji je međunarodna zajednica zadala, Savet Bezbednosti će u narednom periodu razmatrati uvođenje dodatnih sankcija toj zemlji.

Novoformira palestinska vlada nacionalnog jedinstva dobila je prve pozitivne signale iz sveta. Nekoliko evropskih zemlja, kao i SAD, objavili su da su spremni na ponovno uspostavljanje kontakta, ali samo sa palestinskim ministrima koji nisu članovi Hamasa, i koji priznaju Izraelu pravo na postojanje. Istovremeno, izraelski premijer Ehud Olmer ponovi je stav svoje zemlje, i zatražio od međunarodne zajednice da ne uspostavlja saradnju sa novom vladom.

Više hiljada demonstranata učestvovalo je u masovnoj anti-ratnoj protestnoj šetnji u američkoj državi Virdžiniji. Protest se zaustavio ispred zgrade Pentagona, gde su govornici, među kojima su se nalazili roditelji poginulih vojnika kao i veterani, pozvali na povlačenje američkih vojnika iz Iraka. Od početka invazije 2003, podrška američke javnosti ratu konstantno je opadala, a zadnji protesti pokazuju da se taj trend nastavlja.

Kineski parlament izglasao je promenu ustava koja će dozvoliti zaštitu privatne imovine u Kini. Odluka je objavljena zadnjeg dana godišnjeg Nacionalnog Narodnog Kongresa, a zaštite koje će pružiti pojaviće se u zemlji po prvi put od 1949. Ovaj potez je ocenjen kao još jedan korak Kine ka otvorenoj tržišnoj ekonomiji.

Nakon više meseci pregovora, palestinski pokreti Fatah i Hamas uspeli su da podele ministarska mesta i formiraju vladu nacionalnog jedinstva. Dogovor bi trebao da zaustavi nasilje i sukobe između pokreta koji su gurnuli palestinske teritorije u haos. Predstavnici Izraela objavili su da ne priznaju novu vladu, kao i da neće sarađivati sa njom.

Britanski Parlament je odobrio 20 milijardi funti za nove podmornice koje će zameniti stare u okviru ''Trident'' sistem. Podmornice, kao i druge instalacije, predstavljaju platforme za britanski nuklearni arsenal, oružije koje decenijama izaziva kontroverzu u toj zemlji. Iako je premijer Toni Bler podržao inicijativu, mnogi članovi njegove Laburističke stranke bili su protiv, pa su glasovi zastupnika Konzervatine stranke progurali predlog u Parlamentu.

Dva dana nakon što je uhapšen, opozicioni lider Morgan Tsvangirai je prebačen u bolnicu nakon što se pojavio pred sudom u glavnom gradu Zimbabvea. Njegovi advokati navode da je pretučen i da je zadobio teške povrede glave i leđa, kao i da otežano hoda. Južnoafrička Republika i Velika Britanija osudile su ophođenje sa Tsvangiraiem i predsednika Roberta Mugabea zbog tolerisanja tvrdog pristupa policije.

Predsednik Francuske Žak Širak objavio je da se neće kanditovati i tražiti 3 mandat na predstojećim izborima. Posle više od 40 godina na javnim funkcijama, odluka Širaka da se povuče bila je očekivana. Najznačajniji događaji kroz koje je Francuska prošla tokom njegovog poslednjeg mandata su, među ostalim, kritika i ne pružanje podrške amerčkoj invaziji Iraka 2003, kao i masovni nemiri u siromašnim, imigrantskim predgrađima Pariza, Marseja, i drugih velikih gradova 2005.

Morgan Tsvangirai, lider glavne opozicione partije u Zimbabveu, uhapšen je zajedno sa nekoliko drugih članova u gradu Harare. Tsvangirai je optužen od strane vlade da je javnom molitvom pokušao da prekrši zabranu političkih okupljanja. Nakon hapšenja, policijom je morala da koristi suzavac i vodene topove u nekoliko sukoba sa aktivistima opozicije.

Predstavnici svih zemalja EU dogovorili su u Briselu nove ciljeve u procesu redukcije emisije ugljen-dioksida. Plan traži da do 2020 godine 20% energije u EU dolazi iz obnovljivih resursa, 10% javnog prevoza koristi bio-dizel, a da emisija ugljen-dioksida bude manja za 20% od nivoa iz 1990. Nemački Kancelar Angela Merk izjavila je da Evropska Unija može da bude primer ostatku sveta u borbi protiv globalnog zagrevanja.

NATO snage započele su do sada najveću operaciju protiv Talibana. Gotovo 6000 vojnika, od čega 1000 čine afganistaske trupe, sukobilo se sa talibanskim borcima u više bitaka na jugu zemlje. NATO zvaničnici su naveli da se Talibani povlače u kuće i naseljena mesta, trudeći se da isprovociraju civilne žrtve, ali to nije nezavisno potvrđeno.

Jordanski kralj Abdula, u svom obraćanju Kongresu, zatražio je od SAD da se aktivno uključe u rešavanje Izraelsko-Palestinskog konflikta. "U ime svih onih koji žele mir u tom delu sveta, tražim od vas da sada ponovo preuzmete vodeću ulogu'' izjavio je, dodajući da je moguće postići mir u roku od godinu dana(izvor: AL JAZEERA). Jordan je jak saveznik SAD u regionu, i zajedno sa Egiptom, Turskom, i Saudiskom Arabijom formira blok sunitski država koje Vašington podržava kao kontrabalas porastu iranskog uticaja. Kralj se, međutim, u svom govoru se nije dotakao Iraka, iako analitičari predpostavljaju da Jordan podržava sunitske frakcije u tom konfliktu, a više od milion iračkih izbeglica privremeno živi na njegovoj teritoriji.