Danas na planeti Zemlji

Nikolas Brns(Nicholas Burns), visoki zvaničnik američke administracije, izjavio je da su NATO snage presrele pošiljku oružija Talibanima u Afganistanu, i da postoje čvrsti dokazi da je poreklom iz Irana. Prema njegovim rečima, oružije je povezano sa iranskom Revolucionarnom Gardom, i da pošiljka narušava rezoluciju Saveta Bezbednosti. Ova izjava je najdirektnija do sada, iako su na uticaj Irana indirektno ukazivali i NATO komandanti, navodeći da su Talibanski borci usvojili naprednije tehnike borbe koje ukazuju na profesionalnu obuku. Teheran je odbacio optužbe kao deo široke propagandne kampanje, i istakao nelogičnost uloge šijitskog režima u obuci i naoružavanju sunitskih fundamentalista u susednoj državi.

Nakon 6 dana borbi i 21 poginule osobe, situacija u palestinskim teritorijama nastavlja da klizi ka građanskom ratu. Sukobi su se preneli iz Pojasa Gaze i na područje Zapadne Obale kada su borci pokreta Fatah preuzeli zgradu TV stanice pod kontrolom Hamasa. Takođe, kuća palestinskog Premijera Ismaila Hanije pogođena je u raketnom napadu, koji je Hamas okarakterisao kao atentat. Iako se mirovni pregovori pod vođstvom Egipta nastavljaju, svako primirje u poslednjih dva meseca nije trajalo duže od nekoliko dana, a broj i obim oružanih incidenata između pokreta nastavljaju da raste.

Dva člana libanskog Crvenog Krsta ubijena su danas izvan kampa Nahr Al Bareda nedaleko od grada Tripoli. Oni su ubijeni dok su sprovodili evakuaciju civila, a najverovatnije su usmrćeni mitraljeskom vatrom ili granatom iz kampa. Ranije tokom dana, libanska vojska bombardovala je položaje boraca pokreta Fatah Al Islam, a opsada kampa ulazi u 4 sedmicu.

Najmanje 3 osobe su poginule, a 12 ranjeno u najnovijim borbama između pripadnika pokreta Fatah i Hamas u Pojasu Gaze. Borbe su bile najintenzivnije u području grada Rafa(Rafah), gde su borci razmenjivali vatru sa položaja na raskrsnicama i krovovima. Istovremeno, Izrael je bombardovao kancelarije Islamskog Džihada, dan nakon što su njegova 4 člana prešla granicu i napala punkt izraelske vojske.

Iračka Vlada izdala je zvanični protest turskom ambasadoru zbog nedavnih akcija turske vojske u Kurdistanu. Prema njihovim navodima, turske snage su bombardovale lokacije unutar granica Iraka, izazvaši time požare i veliku materijalnu štetu. Predpostavlja se da Turska priprema akciju protiv kudskih militanata u Kurdistanu, pokrajine koja je deo Iraka, ali koja takođe poseduje veliki stepen autonomije. Verovatno je da ovim protestom Vlada želi da ukaže da neće dozvoliti da se problem Kurdistana lokalizuje isključivo na to pokrajinu, i da on predstavlja pitanje Iraka kao celine.

Na kraju višednevnog sastanka, lideri zemalja grupe G8 doneli su odluku o slanju preko 60 milijardi dolara zemljama Afrike. Novac bi trebao da bude korišćen u borbi protiv zaraznih bolesti poput malarije, tuberkuloze i HIV virusa, a polovinu sume će donirati SAD. Mnoge nevladine organizacije kritikovale su ovaj potez kao marketinško preduvavanje realne pomoći. Savetnik Oxfama, međunarodne humanitarne organizacije, naveo je da će od 2010 u region stići manje od 3 milijarde. Druge prominentne vođe kampanje protiv siromaštva kao što su Bob Geldof i Bono, takođe su izrazili svoje nezadovoljstvo dogovorom.

Na redovnom sastanku grupe G8, predstavnici 8 industrijskih najrazivijenijih zemalja sveta postigli su dogovor oko smanjenja emisija ugljen-dioksida. Iako formalno nije sastavljen niti potpisan određeni dokument, sve učesnice su pristale na povećanje ulaganja u obnovljive energetske resurse, a nemački Kancelar Angela Merkl najavila je početak rada u UN na zameni Kjoto sporazuma koji trenutno obavezuje svoje potpisnice na smanjenje emisije. Najveće iznenađenje sastanka jeste pristanak SAD na takav dogovor, budući da ta država nije član Kjoto sporazuma, i do sada je odbijala da ekološkim merama sputava sopstveni ekonomski rast.

Nakon vesti agencije AP da je više hiljada truskih vojnika prešlo granicu i započelo akciju protiv boraca kurdske PKK unutar Iraka, zvaničnici obe zemlje su se obratili medijima i negirali da je u opšte došlo do prelaska. Irački Ministar Spoljnih Poslova izavio je da je proveren svaki prelaz i da nigde nije primećeno prisustvo turske vojske. Isto su ponovili i turski komandanti, a predstavnik Bele Kuće naveo je da Vašington nije registrovao nikakvu neuobičajenu aktivnost u tom području. Verovatno je, međutim, da je turska vojska danas ipak ušla u Irak, ali na samo nekoliko kilometara, kako navodi AP citirajući neimenovanog oficira.(izvor: AL JAZEERA)

Na početku svoje posete Evropi, Predsednik Džordž Buš izjavio je tokom govora u Prag da Rusija ne treba da strahuje zbog anti-balističkog programa njegove zemlje. U istom govoru, ponovo je podvukao da je Rusija strateški partenr SAD, i da su najavljene vojne baze planirane isključivo kao odbrana od potencijalnih napada Severne Koreje ili Irana. Međutim, u sledećem govoru, Buš je kritikovao procesa demokratizacije ruskog društva i sastao se sa grupom ruskih opozicionih vođa, na čelu sa Gari Kasparovim. Istovremeno, zvaničnici Kine su se takođe oglasili povodom projekta ''Balistički štit'' i iskazali zabrinutost zbog mogućnosti nove trke u naoružanju.

Najmanje 7 vojnika je poginulo, a dodatnih 7 ranjeno kada su kurdski pobunjenici napali vojnu bazu na istoku Turske. Prema navodima turskih zvaničnika, za incident je odgovorna Kurdistanska Radnička Partija(PKK) koja je i ranije sprovodila slične napade. Tokom poslednjih nedelja spekuliše se da turska vojska takođe sporvodi akcije i selektivna bombardovanja na teritoriji iračke autonomne pokrajine Kurdistana. Turski komandanti su to negirali, ali su potvrdili da su povećali vojno prisustvo na granici sa Irakom.

Palestinska grupa Jund Al Šam(Jund al-Sham) preuzela je odgovornosti za napad na vojni punkt ispred palestinskog izbegličkog kampa Ain Al Hilveh (Ain al-Hilweh), nedaleko od južnog libanskog grada Sidiona. Incident dolazi nakon što je grupa Fatah Al Islam, čiji članovi se već dve nedelje bore protiv vladinih trupa u Tipoliju, pozvala sve sunitske oružane grupe u zemlji da im se pridruže. Još nije poznato da li je incident na jugu prerastao u otvorene borbe, ali su druge velike palestinske grupe poput PLO i Fatah izjavile da nastoje da smire situaciju.

Ministarstvo Pravde SAD objavilo je da su uhapšene 4 osobe osumnjičene za planiranje terorističkog napada na aerodrom JFK u Nju Jorku. Grupa se sastoji od državljana Trinidada i Tobaga, Gijane, kao i građanina SAD koji je u jednom periodu radio na aerodromu. Prema zvaničnim informacijama, njihov plan je predviđao postavljanje eksploziva unutra podzemnih vodova goriva JFK-a, i veruje se da bi u potpunosti uništio najprometniji američki aerodrom. Protiv svih uhapšenih biće podignute krivične optužnice.

Najmanje 14 osoba, među kojima i 2 libanska vojnika, poginulo je u Tripoliju nakon što su borci Fatah Al Islam otvorili snajpersku vatru iz izbegličkog kampa na okolne vojne jedinice. Kao odgovor, vojska je bombardovala položaje militanata, a oklopna vozila i specijalne jedinice probile su jedan od spoljnih zidova. Još nije sigurno da li vojska planira da uđe u kamp i reši krizu oružanim putem, ali bi takvo razrešenje bilo u suprotnosti sa stavom Hezbolaha, i može izazvati dodatne napetosti u Libanu. Za potpuniju analizu početka krize, pročitajte članak "Dva dana Nahr Al Bareda".

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je kako je ovonedeljni test interkontinentalne balističke rakete ''napor ka izjednačavanju svetskog strateškog balansa''(izvor: BBC WORLD). Verovatnije je, međutim, da test predstavlja direktni odgovor na planirani projekat SAD ''Balistički šiti'' koji uključuje izgradnju sistema raketnih presretača na teritoriji Poljske i Češke. Putin je takođe dodao da će Rusija nastaviti da razvija svoje vojne kapacitete, i optužio Vašington za početak nove runde trke naoružanja.

Savet Bezbednosti UN glasaće o stvaranju međunarodnog krivičnog suda koji bi trebao da presuđuje u slučaju ubistva Rafika Al Haririja, bivšeg Premijera Libana. Njegovo smrt u 2005, kao i kasnija istraga koja je ukazala na sirijske elemente, uvela je bliskoistočnu zemlju u krizni period, uključujući trenutno opsadno stanje između vojske i naoružanih fundamentalista u izbegličkog kampa nadomak Tripolija. Iako je sirijski Predsednik Bašar Al Asad odbacio mogućnost saradnje sa sudom, nade su da bi potencijalno međunarodno prisustvo pomoglo stabilnosti regiona.