Danas na planeti Zemlji

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je kako je ovonedeljni test interkontinentalne balističke rakete ''napor ka izjednačavanju svetskog strateškog balansa''(izvor: BBC WORLD). Verovatnije je, međutim, da test predstavlja direktni odgovor na planirani projekat SAD ''Balistički šiti'' koji uključuje izgradnju sistema raketnih presretača na teritoriji Poljske i Češke. Putin je takođe dodao da će Rusija nastaviti da razvija svoje vojne kapacitete, i optužio Vašington za početak nove runde trke naoružanja.

Savet Bezbednosti UN glasaće o stvaranju međunarodnog krivičnog suda koji bi trebao da presuđuje u slučaju ubistva Rafika Al Haririja, bivšeg Premijera Libana. Njegovo smrt u 2005, kao i kasnija istraga koja je ukazala na sirijske elemente, uvela je bliskoistočnu zemlju u krizni period, uključujući trenutno opsadno stanje između vojske i naoružanih fundamentalista u izbegličkog kampa nadomak Tripolija. Iako je sirijski Predsednik Bašar Al Asad odbacio mogućnost saradnje sa sudom, nade su da bi potencijalno međunarodno prisustvo pomoglo stabilnosti regiona.

Britanska naftna kompanija BP najavila je da će se uskoro obnoviti poslovnu saradnju sa Libijom. Predstavnici libiske Nacionalne Naftne korporacije potvrdili su ovu vest, i naveli da će novi ugovor podrazumevati istraživanje zaliha zemnog gasa, a da će njegova vrednost iznositi oko 900 miliona dolara. Zvanično potpisivanje ugovora očekuje se tokom posete britanskog Premijera Toni Blera Tripoliju. BP se povukao iz Libije tokom 1974, nakon što je ta država nacionalizovala naftnu industriju.

Predstavnici Vašingtona i Teherana održali su direktne pregovore po prvi put od 1980, a tema susreta u Bagadadu bila je stabilizcija bezbednosne situacije u Iraku. Susret je trajao 4 časa, i pored međusobnog optuživanja, delegati su potvrdili da su u planu budući sastanci. Diplomatski odnosi Irana i SAD nalaze se u lošem stanju već decenijama, a nedavne krize, poput invazije Iraka i pitanja iranskog nuklearnog programa samo su ih dodatno pogoršali. Nada se da će direktni susreti poput ovog, kojim se administracija Džordža Buša dugo opirala, poboljšati zategnute odnose.

2000 osoba preuzelo je Budizam kao svoju religiju u velikoj ceremoniji u indiskom gradu Mumbaj. Oni su pripadali najnižoj kasti u Hindu društvu, poznatu kao ''Nedodirljivi'', i većina se nada da će kroz Budizam naći poštovanje i dostojanstvo koje im je bilo uskaćivano. Iako je u Indiji diskriminacija na bazi kasta proglašena nezakonitom tokom 50tih godina prošlog veka, predrasude i nejednakost i dalje žive u većinskoj Hindu populaciji.

Premijer Viktor Ljušenko i Predsednik Viktor Janukovič održali su noćas direktne pregovore, i najavili da će se oni nastaviti i danas. Višemesečna politička kriza Ukrajine, izazvana Predsednikovom odlukom da raspusti Parlament, dobila je nedavno novu dimenziju zbog konfiznih vesti o podeli unutar Ministarstva Unutrašnjih Poslova. Od zadnjih izbora i ''narandžaste revolucije'', pro-zapadni i pro-ruski politički lideri Ukraine nisu uspela da pronađu model zajedničkog funkcionisanja.

Imam Moktada Al Sadr, jedan od ključnih šijitskih lidera, održao je propoved pred 6000 pristalica u iračkom gradu Kufi. U svom obraćanju, Al Sadr je napao američko prisustvo u Iraku, i podvukao da nije napuštao zemlju, iako se proteklih 8 meseci nije pojavio u javnosti. Al Sadr je vođa paravojne Mahdi Armije, i veruje se da početkom godine prebegao u Iran zbog mogućnosti da bude uhapšen.

Mohamed Al Baradej, šef agencije Ujedinjenih Nacija za kontrolu atomske energije, izneo je nove optužbe na račun Teheranovog sprovođenja nuklearnog programa. Prema njegovim rečima, Iran je ignorisao zabrane i apele međunarodne zajednice, i nastavio razvijanje pratećih nuklearnih industrijskih kapaciteta. Pored toga, naveo je da bi ta država bila u stanju da napravi nuklearnu bombu za 3 do 8 godina. SAD su prve reagovale na ovu izjavu, i zatražile proširenje sankcija koje je Savet Bezbednosti izglasao početkom godine.

Izraelske Odbrambene snage bombardovale su i uništile dve zgrade u Pojasu Gaze, i sproveli nekoliko racija na granici sa Egiptom. Istovremeno, palestinski Predsednik, Mahmud Abas, pozvao je na prekid neprijateljstava i nastavak mirovnih pregovora. Predstavnici Hamasa su, međutim, najavili veliku odmazdu ukoliko Izrael napadne vođe te organizacije, uključujući trenutnog Premijera, Ismaila Hanija.

Poslednje primirje između vojske i boraca Fatah Al Islam zabarikadiranih u izbegličkom kampu nadomak Tripolija trajalo je samo 40 minuta. Do nastavka borbi je došlo pošto je napadnut humanitarni konvoj koji je pokušao da raspodeli pomoć nekim od preko 40 000 stanovnika kampa Nahr Al Bared. Humanitarne agencije u Libanu navode da je situacija unutar kampa veoma teška, a Sekretar UN, Ban Ki Mun je osudio napad na konvoj i apelovao na obustavljanje neprijateljstava. Istovremeno, Arapska Liga i EU podržale su vojnu akciju libanske vojske protiv militanata, koje su obe organizacije nazvale ''teroristima''. U sukobu je do sada poginulo preko 80 osoba.

Najmlađa međunarodno priznata država na svetu dobila je novog Predsednika. Hose Ramos Horta (Jose Ramos-Horta), dobitnik Nobelove nagrade za Mir zvanično je postao Predsednik nakon što je na izborima osvojio 69% glasova. Iako je mesto Predsednika ceremonijalno, nade su da će stabilni demokratski proces uspeti da umire nestabilnu situaciju u zemlji koja je srušila predhodnu Vladu.

Trenutno je 21. maj, 17:44.

Svetske TV mreže prenose snimke stambenog predgrađa Tripolija. Između gusto načičkanih svetlo-krem stambenih zgrada dižu se gusti oblaci belog i crnog dima dok mikorfoni jasno hvataju zvuke paljbe ručnog naoružanja, teških mitraljeza i detonacija topovskih granata.

Borci grupe Fatah Al Islam bore se uživo protiv libanske vojske.

 (Dalje)

11 vojnika i nepoznati broj ekstremista poginuo je tokom više sukoba u drugom najvećem gradu Libana, Tripoliju. Prema zvaničnim informacijama, prvi sukob izbio je u palestinskom izbegličkom kampu, a zatim se proširio na još nekoliko lokacija. Još nije jasno kojoj su organizaciji borci pripadali, ali se strahuje da incident može da naruši balans između pro-zapadne Vlade i Hezbolaha.

U 8 godina i 2 predsednička mandata bivšeg KGB oficira najveća zemlja sveta izvađena je iz perioda nestabilnosti i konstantnih kriza 90tih, i vraćena u položaj uticaja. Kako su se Rusija i njena uloga u svetu promenile, saznajte u 3 dela članka ''Iz Putinove Rusije sa ljubavlju''.

 (Dalje)

Stotine policajaca raspoređeno je u gradu Hiderabad (Hyderabad) u indiskoj državi Andhra Padeš(Andhra Pradesh) nakon jučerašnjeg bombaškog napada na džamiju iz 17 veka u kojem je poginulo 11 osoba. U sukobima koji su usledili, dodatnih 5 osoba izgubilo je živote. Istražitelji veruju da iza bombaškog napada, drugog na džamiju ove godine, stoji strana grupa koja želi da isprovocira religiozne sukobe. Manmohan Sink, indiski Premijer, pozvao je građane na uzdržavanje od nasilja, ali su lokalne vlasti u svim federalnim državama upozorene da očekuju sukobe.