Danas na planeti Zemlji

Prema poslednjim izveštajima, najmanje 31 osoba je poginula a 10 ranjeno u nekoliko povezanih incidenata na kampusu Univerziteta Virdžinija Tek u američkoj saveznoj državi Virdžiniji. Prošlo je više od 2 sata između incidenata, a odigrali su se na najmanje tri lokacije. Trenutno se veruje da je za sva ubistva odgovorna jedna naoružana osoba.

Nakon regionalnih izbora koji su se održali u subotu, pristalice opozicije izašle su na ulice u delovima Nigerije. Proteste su izazvali preliminarni rezultati prema kojima je vladajuća partija dobila većinu. Tokom dana glasanja primećene su neregularnosti, i preko 20 ljudi je poginulo u sukobima. Strahuje se da bi ista situacija mogla da se ponovi na predsedničkim izborima koji će se održati za 5 dana.

Više od 200 000 građana izašlo je na ulice Ankare u podršku turskog sekularnog državnog sistema. Takođe, organizatori su masovnom šetnjom želeli da iskažu nezadovoljstvo zbog mogućnosti da se trenutni Premijer kandiduje u predstojećim predsedničkim izborima. Protivnici Premijera Redžepa Tajipa Erdogana(Recip Tayyip Erdogan) optužuju ga za naklonjenost Islamu i narušavanje oštre podele države i religije koja je u zemlji na snazi od formiranja Republike Turske.

Vođe Havai(Hawai) klana, najvećeg u Somaliji, pozvali su stanovnike da im se pridruže u ratu protiv etiospke vojske. Sukobi između Tranzicione vlade, podržane od strane Etiopije, i raznih somaliskih frakcija pojačale su se tokom poslednjih nedelja. U susednoj Keniji, predstavnici okolnih zemlja održali su seriju sastanaka povodom situacije u Somaliji, ali nisu došli do predloga rešenja.

Tokom redke konferencije za štampu, glavni komandant turske armije, General Jašar Bujukanit(Yasar Buyukanit) izjavio je da bi vojna akcija usmerena protiv kurdskih boraca na severu Iraka bila potrebna. On je naveo da obaveštajni izvori ukazuju da kurdski militanti, pre svega Kurdska Radnička Partija(PKK) planiraju ofanzivu na jugoistoku zemlje, ali je naglasio da bi svaka akcija unutar Iraka morala da bude politička odluka. Analitičari ocenjuju da je odobravanje velike invazije malo verovatno, ali da je Ankara otvorena za preciznije akcije, kao što su ubacivanje specijalnih jedinica i vazdušni napadi.

Japanski Premijer Šinzo Abea dočekao je u Tokiju kineski Premijera Ven Jiabaood na početku njegove trodnevne posete zemlji. Od poslednje posete zvanične posete prošlo je 7 godina, i ocenjena je kao veliki korak ka uspostavljanju boljih odnosa između ove dve značajne aziske zemlje. Najavljeno je da će se tokom posete najviše govoriti o jačanju ekonomske i vojne saradnje, kao i većoj kooperaciji na rešavanju ekoloških problema, budući da kinesko industrijsko zagađenje ostavlja značajan uticaj i na Japan.

Australijski Premijer Džon Hauard objavio je da će njegova zemlja povećati vojnu misiju u Afganistanu. U narednih godinu dana broj australiskih vojnika raspoređeni u toj zemlji bi trebao da dostigne 1000. Među pojačanjem će biti i 300 članova specijalnih jedinica sa posebnim zadatkom presecanja talibanskih linija komunikacije i snabdevanja.

Prema procenama SAD, pretnje po stabilnost Iraka su se menjale od početka invazije 2003. Prvo, to su bili ostatci režima Sadama Huseina i njegove Republikanske Garde. Zatim, to je bila al Kaida, koja je brzo pravila novi dom u zemlji. Danas zvaničnici američke administracije smatraju Moktadu al Sadra i njegovu Mehdi Armiju kao najveću prepreku trajnoj bezbednosti u Iraku.

Ali, ko u stvari čini Armiju, i da li je ona stvarno al Sadrova?

 (Dalje)

Više stotina hiljada civila okupilo se u iračkog gradu Nadžaf, na četvrtu godišnjicu pada Bagdada. Poziv na okupljanje je došao od Moktade Al Sadra, radikalnog šijitskog vođe, koji je nazvao američke snage ''glavnim neprijateljem''. Protestanti su uzvikivali slogane ''Ne Amerika!'' i ''Da Mokrada!'', i spaljivali američke i izraelske zastave.

Grupa od tridesetak ljudi, od kojih su neki nosili maskirne uniforme regularne vojske, ukrala je iz oružarnice zatvora u provinciji Davao del Norte više od 100 komada vatrenog oružija. Pošto su savladali 4 čuvara, grupa je u 5 kombija pobegla iz zatvora sa oružijem. Istovremeno, takođe na jugu zemlje, 9 vojnika i jedan civil poginuli su kada je nepoznati napadač otvorio vatru unutar vojne baze. Južna ostrva filipinskog arhipelaga su veoma nestabilna, i više različitih militantnih grupa, uključujući komunističke i islamističke, bori se protiv centralne vlade. Od prošlog avgusta, preko 10 000 filipinskih vojnika uključeno je u kampanju protiv militanata, i više hiljada stanovnika je napustilo svoje domove zbog borbi.

Najmanje 8 osoba je poginulo, a desetine ranjeno u skobima Šijita i Sunita na severozapadu Pakistana. Nasilje je počelo kada su naoružani ljudi zapucali na grupu Šijita u gradu Paračinar(Parachinar). Pakistanske vlasti su uvele policiski čas i poslale trupe u region u pokušaju da stabilizuju situaciju.

Nakon duge debate, vodeći međunarodni stručnjaci skupa u Briselu složili su se oko očekivanih posledica gobalnog zagrevanja po svetsku populaciju. Po njihovim rečima, milijardama će pretiti povećan rizik od nestašica hrane, vode i poplava u narednim decenijama, a najviše će biti pogođenje siromašne i nerazvijene zemlje. Pun izveštaj će biti objavljen kasnije, ali su stručnjaci ponovo podvukli neophodnost rada na rešenju ovog problema koji dodiruje svakog stanovnika planete Zemlje.

Prema rečima Nensi Pelosi, predsednice Predstavničkog doma američkog kongresa, izraelski Premijer Ehud Olmert je poredstvom nje poručio da je njegova zemlja spremna na mirovne pregovore sa Sirijom. U konferenciji za štampu na kraju njene posete zemlji, Pelosi je takođe navela da je Predsednik Sirije Bašar al-Asad odgovorio pozitivno na taj poziv. Poseta mešovite demokratsko-reublikanske delegacije Damasku oštro je kritikovana od strane američke administracije, koja optužuje Siriju za sponzorisanje terorizma.

Nakon gotovo dve nedelje zatočeništva, 15 marinaca i mornara britanske Kraljevske mornarice oslobođeni su u Teheranu. Ovu neočekivanu odluku objavio je iranski Predsednik Mahmud Ahmadinidžad tokom ceremonije dodele odlikovanja članovima Revolucionarne grade koji su učestvovali u akciji zarobljavanja dva britnaska čamca. Premijer Velike Britanije Toni Bler izjavio je da oslobađanje predstavlja ''veliko olakšanje za porodice i prijatelje zarobljenih vojnika''(izvor: BBC WORLD)

Pristalice ukrainskog Premijera Viktora Janukoviča okružile su Parlament u protestu zbog njegovog raspuštanja. U ponedeljak, Predsednik Viktor Jukašenko je naložio raspuštanje Pralamenta i novi vanredne izbore. Nakon govora pred parlamentarnim poslanicima koji su odbili da prekinu rad, Janukovič se obratio okupljenim ljudima i nazvao Predsednikov potez ''fatalnom greškom''.