Danas na planeti Zemlji

Bivši predsednik Iraka pogubljen je u subotu u prepodnevnim časovima. Nacionalna televizija emitovala je snimke neposredno pre pogubljenja, kao i snimke tela Sadam Huseina u belom pokrovu. Irački premijer Nouri al-Maliki izjavio je da je pogubljenjem okončano mračno poglavlje u istoriji zemlje. Mnoge međunarodne humanitarne organizacije osudile su suđenje i pogubljenje, dok je u Velikoj Britaniji vođa Libernalnih demorkata ser Menzis Kampbel(Menzies Kampbell) izjavio da: "smrt Sadama Huseina nije pretvorila ilegalni rat u legalni."(izvor: BBC WORLD)

U Iraku je došlo do konfuzije kada je jedan od Huseinovih advokata izjavio da je pravnom timu bivšeg predsednika naloženo da pokupi njegove lične stvari. Međutim, vojska SAD negirala je informaciju da je Sadam Husein predan iračkim vlastima, i samim tim da je već pogubljen. Najverovatnije je da će Husein biti obešen u narednih 48 časova, kao i da to neće biti objavljano odmah zbog bezbednosnih razloga.

Vojska somaliske tranzicione vlade ušla je delove glavnog grada Mogadiš, nepunih deset dana od kako je rat počeo. Nekoliko časova ranije, vođe Ujedinjenih islamskih sudova najavile su povlačenje iz grada i početak gerilske kampanje. Ubrzo potom, ulice glavnog grada Somalije izgubile su stabilnost koju je uspostavio UIS u predhodnim mesecima, i neredi, plačke i oružane čarke izbile su u ranim večernjim časovima. Tranziciona vlada, kao i etiopski premijer izjavili su da neće dozvoliti da zemlja klizne u haos u kojem se nalazila prošlih 15 godina. "Nećemo dopustiti da se Mogadiš zapali", glasile su konkretne reči premijera Etiopije.(izvor: BBC WORLD)

Glavnina etiopske vojske nalazi se samo 30 kilometara severno od prestonice Mogadiš nakon što su danas pali gradovi Džovhar(Jowhar) i Balad. Afrička unija je zatražila od Etiopije da odmah povuče svoje trupe iz Somalije, ali je tranziciona vlada odbacila taj poziv podvlačeći da su etiopske trupe u zemlji po njihovom pozivu. Vođe Unije islamskih sudova koja kontroliše Mogadišu izjavili su da njihvo borci nisu poraženi, već da se strateški raspoređuju pred novu fazu rata. Neke vođe su najavile početak gerilske borbe protiv etipskih trupa.

Prema informacijama Crvenog krsta, najmanje 269 osoba je poginulo a preko 160 zadobilo teške opekotine nakon što su isparenja otvorenog cevovoda eksplodirala u gusto naseljenom delu glavnog grada Nigerije. Noć ranije, naoružana banda probila je deo podzemnog cevovoda i ukrala nešto goriva pomoću kamionskih cisterni. Eksplozija se dogodila kasnije tokom dana, kada su se oko otvora u cevovodu okupilo lokalno stanovništvo sa plastičnim kanisterima. Vatrogascima je trebalo više od 6 časova da lokalizuju požar koji je nastupio. Ovakvi incidenti nisu redki u Nigeriji, koja je bogata sirovom naftom, ali bez sopstvenih prerađivačkih kapaciteta, zbog čega je cena naftnih derivata visoka. U maju ove godine poginulo je 200 osoba u drugom kraju Lagosa u gotovo identičnoj eksploziji.

100 km od Baidoa, početne tačke glavne ofanzive etiopskih trupa, borci Unije Islamskih sudova(Union of Islamic courts) izgubili su bitku za grad Baladveine(Baladweyne). Ofanziva dolazi nakon što su hiljade etiopska vojnika, podržavajući tranzicionu vladu u Baidou, prešle granicu i sprečili trupe Unije Islamskih sudova(UIS dalje u tekstu) da okruže grad. Vojna akcija Etiopije u Somaliji sada uključuje artiljeriju i oklopne jedinice, uz nastavak vazdušnih udara na strateške ciljeve pod kontrolom UIS, u kojima su danas bombardovani aerodromi u prestonici Mogadišu i naveći vojni aerodrom u gradu Baledogle.Visoki komandant UIS-a Šeik Mohamed Ibrahim Bilal(Sheikh Mohamed Ibrahim Bilal) izjavio je: "Pozivamo međunarodnu zajednicu da deluje uskoro povodom ovog prekršaja(Etiopije)" (izvor: Al Džazera(Al Jazeera))

Gradovi Dinsor(Dinsoor), Bandiradli(Bandiradley), Belet Vejne(Belet Weyne) i Bur Hakaba(Buur Hakaba) bili su mete vazdušnih napada vojske Etiopije. Vojni avioni i helikopteri napali su lokacije koje koriste koriste članovi Islamskih sudova, muslimanskog pokreta koji kontroliše većinu teritorije Somalije. Zvnaničnik vlade Etiopije naveo je da su vazdušni udari odgovor na ofanzivu Islamskih sudova u delu zemlje oko grada Baidoa, jedine preostale teritorije pod kontrolom prelazne vlade Somalije. Etiopija podržava prelaznu vladu, ali su borbe do sada bile lokalizovane, dok se trenutno vode na bar šest frontova duž granice. Obe strane navode podatke o brojevima ubijenih i zarobljenih neprijateljskih boraca, i navode planove za povećanje obima akcija. Istovremeno, humanitarna organizacija "Lekari bez granica"(Medecins Sans Frontieres), objavila je da će povući sve strane volontere iz zemlje zbog sigurnosnih razloga.

Posle više meseci pregovaranja, Savet bezbednosti jednoglasno je izglasao uvođenje usmerenih trgovinskih sankcija Iranu. Odbijanje Irana da prekine proces obogaćivanja uranijuma navodi se kao glavni razlog, a sankcije će uključivati zabranu uvoza nuklearne tehnologije i materijala, kao i zamrzavanje računa kompanijama i pojedincima uključenim u iranski nuklearni program. Velika Britanija i Sjedinjene države lobirale su za drastičnije mere, ali je finalni dokument ublažen posredovanjem Rusije i Kine, koje poseduju razvijene trgovinske odnose sa Iranom. Zvaničnici u Teheranu, reagujući na odluku Sveta bezbednosti, naveli su da je to telo prekoračilo svoja ovlašćenja i da ta zemlja ne planira da prestane sa svojim nuklearnim programom, za koji navodi da je isključivo mirnodobske prirode.

Sukob između tranzicionalne vlade i pokreta Islamskih suda(Ismamic court) prerastao je status unutrašnjeg pošto su se trupe Etiopije uključile u borbu. Tranzicionalna vlada, uz podršku etiopskih trupa bombardovala je noćas položaje vojske Islamskog suda koja napreduju prema gradu Baidoa. Grad je jedino uporište tranzicionalne vlade, i pošto obe strane transportuju dodatnu opremu i ljudstvo prema linijama fronta, za očekivati je da se borbe intenziviraju, pa hiljade civila pokušavaju da se sklone iz novonastale ratne zone. Istovremeno, drugi front se otvara u gradu Idale(Idaale) 70 kilometara jugozapadno od Baidoa. Ministarstvo spoljnih poslova Etiopije objavilo je kako toj zemlji ponestaje strpljenja prema Islamskom sudu, potvrđujući pritom da će oružane snage te zemlje pojačati odbranu Baidoa. Izjava dolazi samo dan pošto je vođa Islamskog suda objavio da se Somalija nalazi u ratnom stanju. Budući da je Etiopija zvanično potvrdila da je uključena u rat, strahuje se da bi u sukob mogla da se uključi i Eritreja, tradicionalni neprijatelj Etiopije za koji se predpostavlja da podržava Islamski sud.

Saparmurat Nijazov (Saparmurat Niyazov) umro je u 66 godini posle srčanog udara. Nijazov je vodio zemlju 21 godinu i nosio titulu doživotnog predsednika. Često je bio optuživan zbog autoritativnog stila vladavine, kao i izgrađivanja kulta ličnosti u zemlji gde su nacionalna moneta, gradovi i aerodromi nosili njegovo ime. Turkmenistana, inače 5 u svetu po rezervama zemnog gasa, energetski je veoma bogata, pa se strahuje da će nastupiti period borbi za uticaj, budući da predsednik Nijazov nije ostavio naslednika.

Pošto je prošlonedeljni prekid vatre između sukobljenih palestinskih pokreta propao za manje od 24 sata, novi prekid, ugovorne putem egipatskih posrednika, uspostavljen je u utorak. Tokom dana, u oružanim sukobima u gradovima pojasa Gaze poginulo je najmanje šestoro ljudi, a više povređeno. Sve škole i univerziteti zatvoreni su pošto se među povređenima nalazi i petoro dece. Zaoštravanje krize dolazi pošto je u nedelju palestinski predsednik Mahmud Abas(Mahmoud Abbas) zatražio vanredne izbore, što je Hamas protumačio kao poziv na puč protiv vlade koju formira taj pokret. Vladar Jordana, kralj Abdula (Abdullah) ponudio je da njegova zemlja učestvuje u posredovanju između Hamasa i Fataha. Prekid vatre zvanično je počeo u utorak u 23 časa po lokalnom vremenu, ali su stanovnici Gaze već tokom večeri prijavili nove borbe.

Na forumu obnovljenih šestostranih pregovora, Severna Koreja je navela listu zahteva koje očekuje da međunarodna zajednica ispuni pre početka nuklearnog razoružana. Lista zahteva uključuje prekidanje UN sankcija i finansiskih blokada koje su postavile Sjedinjene države, kao i ingerencije za izgradnju civilnog nuklearnog reaktora. Reakcije drugih zemalja-učesnica pregovora su, kao i obično, podeljene. Dok Južna Koreja navodi da je agresivan pregovarački stav severnog suseda očekivan, Japan ocenjuje da je Severna Koreja najveća spoljna pretnja toj zemlji. Najoštriji odgovor je, takođe očekivano, došao od glavnog pregovarača Sjedinjenih Američkih država Kristofera Hila (Christopher Hill) koji je upozorio da je " strpljenje Vašingtona doseglo svoj limit" (izvor: Reuters).

Na početku pregovora između umerenih Sunitskih i Šijitskih grupa, irački premijer Nouri Maliki pozvao je biše pripadnike vojske Sadama Huseina da se vrate u aktivnu službu. Posle invazije 2003 godine, svim članovi BAATH partije, kao i oficirima vojske zabranjeno je učešće u novonastalim institucijama, ali se procenjuje da je taj potez doprineo nastanku međuetničkog konflikta u kojem trenutno umire 100 iračana dnevno. Svrha poziva jeste da se ponovnim uključivanjem Sunitske manjine u aktivan politički život ublaži eskalirajuće nasilje u zemlji.

Snage bezbednosti lojalne Fatahu sukobile su se sa pristalicama islamskog pokreta Hamasa u gradu Ramala koji su marširali ka centru grada. Lokalni izvori navode da su 32 osobe povređene.

Sukob između dva dominantna palestinska pokreta dodatno se zaoštrio kada je premijer Ismail Hanija(Ismail Haniya) iz Hamasa optužio predsednika Mahmuda Abasa(Mahmoud Abbas) da započinje građanski rat.

Ban Ki-mun(Ban Ki-moon) iz Južne Koreje položio je svečanu zakletvu i postao osmi Generalni sekratar UN, a funkciju će zvanično preuzeti 1. januara 2007 od Kofi Anana. Ki-mun je na svečanosti izjavio kako će "graditi mostove", kao i da je "potrebno da UN postanu dinamične i hrabre" (izvor: BBC World). Ujedinjene nacije očekuje težak period reorganizacije zarad smanjenja birokratskih procedura kao i ponovno zadobijanje statusa relevantne organizacije, koje je značajno poljuljan poslednjih godina, a posebno od invazije Iraka 2003.