Danas na planeti Zemlji

Zapaljeni Čiroki džip uleteo je oko 14:15 časova (GMT) punom brzinom u putnički odeljak terminala u škotskom gradu Glazgovu. U njemu su se nalazila 2 muškarca koja su posle sudara izašla, sukobila se sa policijom, a potom i uhapšena. Britanski zvaničnici su potvrdili da se radilo o terorističkom napadu, i nagovestili mogućnost da je incident povezan sa pronalaskom dva automobila-bombe u Londonu dva dana ranije. U današnjem napadu nije bilo povređenih, ali je vatra pričinila materijalnu štetu.

Policija je zatvorila centar Londona tokom jutarnjih časova nakon što je ekipa hitne pomoći prijavila sumljivo vozilo parkirano ispred noćnog kluba. Specijalistički tim je potom pregledao kola, i našao nedefinisanu količinu benzina, kanistara gasa i eksera koja je ocenjenja samo kao ''velika''. U kasnijoj konferenciji za štampu, zvaničnici su istakli da je bila u pitanju ''funkcionalna bomba, u stanju da proizvede materijalnu štetu i povrede''(izvor: BBC WORLD). Premijer Gordon Braun je upozorio javnost da ostane oprezna i da opasnost nije prošla. U strahu da ovo nije izolovan incident, podignute su sigrnosne mere u svim delovima Londona.

Jašar Bujukanti(Yasar Buyukanit), glavnokomandujući turski general, ponovo je naveo da je vojna intervencija unutar Kurdistanu neophodna. On je istakao da problem terorizma nije rešiv isključivo vojnim putem, ali i da je za tursku bezbednost napad na baze PKK i drugih kurdskih militantnih organizacija u severnom Iraku neophodan. Ovaj potez je ocenjen kao pokušaj vojske da izvrši pritisak na političare pre nadolazećih izbora, pošto prema turskom ustavu Parlament mora odobriti sve vojne operacije van granica zemlje.

Više benzinskih pumpi u glavnom gradu Irana zapaljene su u neredima koje je izazvala odluka Vlade o racionalisanju prodaju benzina. Prema njoj, privatni automobili će moći da kupe 100 litara goriva mesečno, taksiji 800 a državna vozila 300. Racionalisanje je stupilo na snagu svega 3 sata pošto je objavljeno, i proizvelo snažano negodovanje građana. Iran poseduje značajne zalihe sirove nafta, ali ne poseduje dovoljno postrojenja za rafiniranja, tako da je država primorana da uvozi 40% potrebnih derivata.

Britanska kompanija Intercytex objavila je u naučnom časopisu Regenerative Medicine da je postigla veoma obećavajuće rezultate na testiranju nove veštačke kože, dizajnirane da oponaša prirodnu regeneraciju. 6 zdravih dobrovoljaca primilo je novi tip kože u laboratoriskom eksperimentu, da bi se 28 dana kasnije uzorci sasvim integrisali bez vidljivih ožiljaka. Iako još nije testirana na pacijentima, veštačka koža bi mogla značajno da pomogne u slučajevima teških opekotina i hroničnih kožnih bolesti.

Bombaš-samoubica uspeo je da prodre u ''Zelenu zonu'' Bagdada, i detonira eksploziv među okupljenim liderima sunitske zajednice. Najmanje 6 Šeika iz provincije Anbar nalaze se među 12 mrtvih osoba. Oni su se nalazili u Bagadadu na razgovorima sa predstavnicima vojske SAD i iračke Vlade, budući da su nedavno pristali da se suprotstave Al Kaidi u svojoj provinciji. Veruje se da je bombaš bio član Al Kaide, ali je takođe moguće, iako nekarakteristično, da je napad sporvela neka od šijitskih militantnih frakcija, što bi ujedno objasnilo prolazak napadača kroz nekoliko obruča obezbeđenja ''Zelene zone''.

U govoru koji je odžao pošto je preuzeo vođstov Laburističe Partije, budući Premijer Velike Britanije Gordon Braun opisao je smer u kojem će voditi novu Vladu. Prema njegovim rečima, najviše promena će pretrpeti socijalne oblasti kao što su tretman penzionera i proces gradnje kuća, a najavio je povećanje uloge Parlamenta u pitanjima vojnih akcija i rata. Analitičari su uporedili njegov nastup sa laburističkim vođama iz posleratnog perioda koji su sproveli značajne reforme u unutrašnjem funkcionisanju zemlje.

Afganistanski Predsednik Hamid Karzai osudio je nedavno sprovođenje velikih i nepreciznih NATO vojnih operacija u njegovoj zemlji, i izjavio da one više ne mogu biti tolerisane. Izjava dolazi nakon što je u poslednjih 7 dana ubijeno najmanje 90 civila u napadima na Talibanske baze. Međutim, budući da je samo tokom današnjeg dana, prema navodima NATO oficira, ubijeno preko 80 talibanskih boraca u nekoliko odvojenih sukoba, očigledno je da se opseg vojnih operacija nije umanjio.

Nakon što su pregovori sa državnim predstavnicima propali, sindikati su najavili nastavak generalnog štrajka u Nigeriji. Tri dana štrajka paralisala su unutrašnju trgovinu, a njihov povod jesu zahtevi sindikata za smanjenje cene goriva koje Vlada do sada nije odobrila. Nigerija je 8 najveći proizvođač sirove nafte u svetu, i iako same izvozne kvote nisu poremećenje, tržište očekuje da će se kriza nastaviti, a cena barela nafte na londonskoj berzi povećala se za 6 centi.

Uprava Mogadiša uvela je zabranu na noćno kretanje nakon što je 7 osoba poginulo u incidenatu u glavnom gradu Somalije. Do smrti je došlo nakon što je eksplodirala granata na otvorenoj pijaci, i iako još nisu poznati detalji, veruje se da ga je izazvala grupa lokalnih policajaca. Iako su snage Tranzicione Vlade i etipske vojske uspele da uguše pobunu i isterali većinu klanskih i islamističkih boraca iz grada, situacija u Mogadišu ostaje veoma nestabilna.

U intrevjuu britnaskom Radio 4, ambasador Velike Britanije u Afganistanu Ser Šerard Koper-Kols(Sir Sherard Cowper-Coles) izjavio je da će Britanija morati da održava prisustvo u toj zemlji i u narednim decenijama. On je istakao da će ovoj i budućim afganistanskim Vladama, državnim institucijama, i samom demokratskom procesu biti neophodna podrška njegove zemlje, a to može trajati još 30 godina. Iako su NATO komandanti odbijali da priznaju da se bezbednosna situacija u Afganistanu pogoršava, ova izjava ukazuje da bar neke od zemalja-učesnica međunarodne koalicije pripremaju javnost za trensformaciju relativno kratkotrajne misije u moguće razvučeno vojno i administartivno prisustvo.

Prema navodima japanskog javnog novinskog servisa NHK, Severna Koreja lansirala je raketu srednjeg dometa prema Japanu. Meta rakete najverovatnije je bila lokacija negde u Istočnom moru, a ispaljivanje vojna vežba, iako je sigurno da će taj čin sve jedno uznemiriti japansku i južnokorejsku javnost. Istovremeno, humanitarna agencija iz Južne Koreje objavila je da je došla do informacija o eksploziji naftovoda u centalnoj Severnoj Koreji, i da je u njoj poginulo najmanje 110 osoba. Prema njihovima izvorima, pre 10 dana lokalno stanovništvo okupilo se oko oštećenog naftovod u pokušaju da skupi gorivo kada je došlo do eksplozije. Do sada, zvaničnici Severne Koreje nisu kometarisali ovu informaciju.

Zvaničnici SAD i EU pozdravili su novu vanredno formiranu Vladu palestinskog Predsednika Mahmud Abasa i objavili da će ponovo započeti slanje novčane pomoći, koja je obustavljena pošto je Hamas odneo većinu na poslednjim izborima. Nova Vlada, međutim, nema nikakav autoritet na području Pojasa Gaze koju sada u potpunosti kontroliše pokret Hamas, i čiji zvaničnici odbijaju da priznaju raspuštanje predhodne Vlade Nacionalnog Jedinstva. Analitičari, kao i UN, strahuju da bi pokušaj zapada da osnažni Fatah i dodatno izoluje Hamas mogao da ima suprotan efekat i dodatno pogorša situaciju. Politika izolacije, koju su SAD i EU sporvodile tokom poslednjih 18 meseci potpuno je osiromašila palestinske državne institucije, i značajno doprinela izbijanju nasilja između prokreta i trenutnoj krizi.

Dve rakete tipa ''Kaćuša'' pale su i eksplodirale u blizini pograničnog grada Kirjat Šmona(Kiryat Shmona) na severu Izraela. Iako nema povređenih, detonacije su oštetile put i okolna parkirana vozila. Rakete su ispaljene sa teritorije južnog Libana, a sigurnosne organizacije obe zemlje veruju da je za napad odgovorna neka palestinska grupa. Hezbolah je negirao povezanost sa ovim napadom, a zvaničnici Izraela objavili su da neće dozvoliti da budu isprovocirani. Verovatno je da su ovim napadom lokalne palestinske militante grupe pokušale da uvuku Izrale u svoj sukob sa libanskom vojskom i Vladom.

Zvaničnici Pjongjanga pozvali su u zemlju inspektore Nuklearne agencije Ujedinjenih Nacija. Ovo je prvi konkretni potez dogovora u procesu gašenja nuklearnog programa nakon zastoja zbog problema pri odmrzavanju inostranih računa Severne Koreje. Budući da su problemi rešeni i da je 24 miliona dolara sa računa stiglo u zemlju, inspektori UN trebali bi da nadgledaju gašenje glavnog nuklearnog reaktora.