Danas na planeti Zemlji

Premijer Nouri al Maliki najvio je regionalni sastanak u kojem će učestvovati, pored njegove zemlje, susedne države i SAD. Konferencija je zakazana za 10 mart, a tema će biti bezbednost Iraka i regiona, kao i mogućnosti susednih zemalja, pre svega Irana i Sirije, da pomognu u procesu stabilizacije. SAD su potvrdile dolazak, i očekuje se da će Iran učiniti isto, što analitičari ocenjuju kao veliki korak, budući da Vašington i Teheran nisu obnovili pune diplomatske odnose od Islamske Revoluciju 1979. Nade su da će direktni razgovori pomoći i u rešavanju krize nastale oko iranskog nuklearnog programa.

Ministar pravosuđa Sudana izjavio je da njegova zemlja ne prihvata optužbe Međunarodnog Kriminalnog Suda koje terete njegove građane za ratne zločine na teritoriji Darfura, kao i da neće biti izručenja. Bivši sudanski ministar i jedan od vođa paravojnih organizacija optuženi su za 51 ratni zločin i zločin protiv čovečnosti, među kojima se nalaze silovanja i ubistva. Od kako je konflikt u Darfuru počeo 2003, procenjuje se da je poginulo preko 200 000 osoba, a da je 2.5 miliona isterano.

Na sastanku Saveta Bezbednosti u Londonu dogovoreno je da se započne rad na izradi nove rezolucije Ujedinjenih Nacije budući da je Iran odbio da obustavi svoj nuklearni program. Prve sankcije Savet Bezbednosti uveo je Iranu prošlog decembra, i one uključuju zabranu uvoza nuklearne i raketne tehnologije. Nove dokument bi mogao da ograniči putovanja iranskih zvaničnika, kao i da ograniči druge ne-nuklearne međunarnodne poslovne transakcije.

Jedan od nauticajnijih šijitskih vođa u Iraku, Moktada al Sadr, objavio je da više ne podržava zajednički plan vlade Nouri al Malikija i Sjedinjenih država za stabilizaciju Bagdada. Mehdi Armija, najveća militantna organizacija u zemlji, pod kontrolom je al Sadra, a SAD su je okarakterisali kao najveću pretnju za stabilnost Iraka. ''Možete da zaštitite Irak i njegov narod vašom hrabrošću i žrtvama, a ne sa okupatorskim avionima i tenkovima'' glasi al Sadr izjava usmerena na iračke oružane snage.(izvor: REUTERS)

Više od 10 osoba poginulo je u noći između petka i subote u sukobima etiopske vojske i drugih naoružanih frakcija u glavno gradu Somalije. Međunarodni Crveni Krst apelovao je na sukobljene strane da zaštite civile, i objavio da je preko 430 ranjeno od početka godine. Stanovnici Mogadiša počeli su da napuštaju grad u hiljadama, strahujući od povratka nasilja koje je obećežilo poslednjih 16 godina u toj zemlji.

Dik Čejni, američki podpredsednik, izjavio je u govoru tokom posete Australiji da Kina zagovra mirovnu saradnju, ali to ne podržava svojim delima. Iako je ukazao na značajnu ulogu Pekinga u uspešnim pregovorima sa Severno Korejom, Čejni je upozorio da bi ekspanzija kineskih oružanih snaga, pre svega naprednih balističkih sistema, mogli da započne novu trku razvoja vojne tehnologije. Kineska ekonomija sigurnim tempom transformiše regionalnu silu u svetsku super-silu, i analitičari ocenjuju da je Vašington zabrinut zbog porasta njenog uticaja u zemljama Afrike, Bliski Istok i drugim problematičnim regionima.

Međunarodna agencija za atomsku energiju(IAEA) objavila je da Iran nije obustavio obogaćivanje uranijuma. Poslednji rok koji su postavile Ujedinjene Nacije istekao je u sredu, a prema navodima agencije, umesto smanjivanja, Teheran je povećao obim svog nuklearnog programa. Iako su iranski predstavnici izjavili da zahtevi UN nemaju pravnu osnovu, slučaj bi trebao da bude prosleđen Savetu Bezbednosti.

Samo nekoliko meseci pre povlačenja sa mesta premijera, Toni Bler je najavio da će se broj vojnika u Iraku smanjiti za četvrtinu do kraja godine. 1600 od ukupno 7100 britanskih vojnika povućiće se iz svojih baza na jugu zemlje tokom narednih meseci. Prema rečima premijera, iračke snage su u stanju da samostalno obezbede mirnije, većinski šijitske provincije, dok će britanska vojska funkcionisati kao podrška. Pored Britanije, Litvanije i Danska su najavile da će povući većinu svoji snaga iz Iraka do kraja avgusta.

Predsednik Irana Mahmud Amadinidžad izjavio je da će njegova zemlja obustaviti svoj nuklearni program samo ako isto učine zemlje koje to zahtevaju od Teherana. Rok Ujedinjenih Nacija za prekid obogaćivanja uranijuma i drugih nuklearnih programa ističe sutra, iako se pregovori između predstavnika Irana i Međunarodna agencija za atomsku energiju(IAEA) i dalje u toku. U međuvremenu, SAD nastavlja da gomila vojne snage u Indiskom okeanu, gde se trenutno nalazi preko 30 borbenih brodova i nosača aviona, a druga velika grupa nosača treba da stigne. Kako BBC saznaje, mete potencijalnih američkih vazdušnih napada već su određene, i uključuju, pored nuklearnih postrojenja, mnoge vojne instalacije, poput vazdušne odbrane i raketnih sistema.

Kondoliza Rajs, Ehud Olmert i Mahmud Abas sastali su se u Izraelu i ponovili potrebu za nastavkom mirovnih pregovora. To, osim obećanja da će se ponovo sastati, jeste jedini zaključak njihovog susreta, dok politička situacija unutar Palestine ostaje zategnuta. Komentarišući posetu Kondolize Rajs, predstavnik Hamasa je izjavio da se SAD i dalje suprotstavljaju formiranju palestinske vlade nacionalnog jedinstva. Sjedinjene države i Evropska Unija obustavile su novčanu pomoć palestinskoj upravi nakon što je Hamas dobio većinu na prošlogodišnjim izborima, optužujući tu organizaciju za podržavanje terorizma.

Predstavnici radničkih sindikata odbili su da pregovaraju sa vladom ove zapadnafričke zemlje sve dok je na snazi policiski čas. Predsednik Lansana Konte(Lansana Conte) je proglasio vanredno stanje 12.02. nakon masovnih demonstracija i protesta sindikata nezadovoljnih imenovanjem novog premijera. Međunarodna zajednica kritikovala je vanredno stanje i policiski čas, navodeći da takvi potezi samo zaoštravaju krizu u kojoj je do sada poginulo preko 100 osoba.

Više hiljada američkih i iračkih vojnika preplavilo je ulice glavnog grada Iraka u najnovijoj ofanzivi smirivanja nestabilne prestonice. Za sada, trupe nisu naišle na veliki otpor militanata, i irački Premijer Nouri al-Maliki okarakterisao je akciju kao ''brilijantan uspeh''. Međutim, glavni komandant američkih snaga u Bagdadu dao je skeptičniju sliku situacije. ''Napetost se oseća kroz grad, bolje rečeno očekivanje, i mi verujemo da nema dileme – mnogi ekstremisti su se primirili i procenjuju šta radimo i kako to radimo'' izjavio je general Džosef Fil Junior(Major-General Joseph Fil Jr.)(izvor: REUTERS)

Više lokacija u glavnom gradu Somalije pogođeno je u nizu minobacačkih napada. Najmanje jedna osoba je poginula, a 5 ranjeno kada su granate pale na izbeglički kamp, stambeni kvart i glavnu luku. Takođe, naoružani ljudi su otovrili vatru u jednoj gradskoj džamiji, ali nema detaljnijih informacija o žrtvama. Niko do sada nije preuzeo odgovornost, ali budući da su etiopske trupe bile meta bar jednog napada, verovatno je da su borci Unije Islamskih sudova bili uključeni. Uganda, pod mandatom Afričke Unije, najavila je da će u narednim danima razmestiti 1500 vojnika u Mogadišu, u nadi da će uspeti da zaustave nasilje koje ponovo postaje svakodnevnica Somalije.

11 osoba je poginulo kada je eksplozija pogodila autobus iranske Revoucionarne garde, elitne vojne jedinice, u gradu Zahedan. Iranske agencije su objavila da je organizacija ''Božiji vojnici''(Jundollah), koju predvode sunitski militanti povezani sa al-Kaidom, preuzela odgovornost. Suniti čine oko 7 procenata većinski šijitskog Irana, ali predstavljaju većinu u pojedinim nestabilnim provincijama uz granicu sa Irakom. Abasali Soleimani(Abbasali Soleimani), predstavnik vrhovnog iranskog verskog vođe za taj deo zemlje, upozorio je da se sunitska manjina ne sme osuđivati na osnovu dela pojedinaca.

Posle višenedeljnih sastanaka, Pjongjang je pristao na gašenje nuklearnog reaktora u zamenu za humanitarnu i energetsku pomoć. Ovaj korak je ocenjen kao veliki pomak šestočlanih pregovorima oko nuklearnog programa Severne Koreja, u kojima su, pored te zemlje, učestvovali Južna Koreja, Kina, Japan, Rusija i SAD. Japan i SAD su najavili dodatne susrete sa predstavnicima Severne Koreje.